Kovanje japanskih noževa
TAKEFU - JAPANSKO SELO NOŽEVA
Priča o Takefu selu noževa počinje 1970-tih godina udruživanjem najboljih 10 kovača tog vremena!
Period prosperiteta u Japanu nakon drugog svetskog rata stavio je na test male porodične kovačnice koje su do tada proizvodile isključivo tradicionalne noževe. Pojavljuju se masovno proizvedeni noževi koji su se štancovali u milionima primeraka i polako gase jednu po jedu od ovih kovačnica.
Kao odgovor na potrebu za opstankom koja im se tada nametala, 10 najboljih kovača iz grada Echizen udružuje se i svake večeri nakon završenog posla sastaju se u nadi da će pronaći rešenje za svoje probleme koji prete da zauvek ugase njihove generacijama nasleđivane kovačnice.
Neki od problema bili su jako opadanje prodaje, sve manje naslednika, velika buka koja je smetala gradskim komšijama i naravno sporo ali neizbežno starenje majstora.
Radili su svoj posao danju, a noću bi razrađivali projekte i prototipe. Njihova borba je trajala godinama, ali su uspeli da 1992. godine uz značajna zaduživanja sagrade zajednički objekat koji se nalazi u Takefu selu, i tu dan danas rade i razmenjuju znanja.
Njihovi noževi ubedljivo su najcenjeniji na svetu, a da bi došli u posed jednog morate stati u višegodišnji red čekanja.
Takefu selo noževa je pored ogromne pažnje potrošača privuklo i veliki broj šegrta koji su ovde iskovali svoj zanat i osnovali nove firme koje beleže uspehe na svetskom tržištu premijum noževa!
Kovači koji su sve započeli zovu se: Takeshi Saji, Shiro Kamo, Hiroshi Kato, Katsuyasu Kamo, Katsushige Anryu, Haruji Totani, Hideo Kitaoka, Masanobu Okada, Kazuyoshi Honda i pokojni Masami Azai.
Pozivamo vas da pogledate dokumentarni film pod nazivom "Springhammer" koji ovu temu elaborira, a u izradi su učestvovali neki od najboljih kovača današnjice koji će vam sve ovo još bolje objasniti.
https://youtu.be/iFedUlHx558
SPRINGHAMMER - OPUŽNI ČEKIĆ ZA KOVANJE NOŽEVA
Za razliku od vremena kada su kovači imali šegrte koji bi satima čekićem udarali ožareni čelik, danas "springhammer" radi njihov posao.
Opružni čekić ili "springhammer" nalazi se u svakoj kovačnici koja drži do zanata i sama kuje svoja sečiva. Velika čelična opruga dozvoljava čekiću da ogromnom snagom udari u komad koji se obrađuje i da se brzo vrati u prvobitni položaj, spreman za novi udarac. Koristeći ovaj čekić vešte ruke kovača razvlače male komade čelika dok se ne dobije oblik noža. Najspretniji kovači obave ovaj posao za svega par minuta, a neki od njih istovremeno kuju 2 noža.
Ovaj postupak nije važan samo da bi se dobio oblik noža, već sistematski menja strukturu čelika. Naime, čelične čestice se pažljivo kompresuju stvarajući vezu koja rezultira izuzetno tvrdom strukturom. Ovo omogućava dužu obradu čelika prilikom brušenja što opet rezultira kvalitetnijim sečivom.
Sve ovo su razlozi zbog kojih kovački zanat ostaje cenjen, a ručno iskovani noževi uvek imaju bolje performanse od onih koji se prave iz gotovih ploča metala.
KAITEN TOISHI - BRUSNI KAMEN
Kaiten Toishi je naziv za japanski brusni kamen velikog prečnika koji se okreće pomoću elektromotora i prolazI kroz vodu. Ova mašina imala je ogroman uticaj na proizvodnju japanskih noževa.
Svi poznatiji japanski kovači koriste isključivo Kaiten Toishi za profilisanje svojih sečiva. Zadatak kamena je da na efektivan način, bez zagrevanja čelika otkloni materijal sa noža i stvori delikatnu geometriju koja im daje reputaciju najoštrijih sečiva na svetu.
Jedino uz pomoć ovog kamena moguće je napraviti tradicionalne japanske noževe - janagibe, debe i usube. Prpizvođači noževa u Japanu kažu da je ovo najvažniji korak u izradi, 90% performansi noža određuje adekvatna obrada na ovoj mašini.
Da bi savladali umetnost brušenja potrebne su godine vežbanja, a zanat se usavršava celi život. Svega nekoliko ovakvih mašina može se naći izvan Japana, jer se često prave samo po porudžbini, a kvalitetniji primerci koštaju nekoliko hiljada evra.
Izum ove mašine stvorio je prekretnicu sa fokusa na kovački zanat i gurnuo brušenje u prvi plan. U tom smislu, kovači su pre izuma elektromotora obavljali mnogo više posla čekićem kako bi što manje brusili ručnim metodama. Danas, kada mašina pokreće kamen, veći deo posla usmeren je na brušenje i upravo je ovo dovelo do potrebe za ovakvom mašinom.
Naša zapadnjačka verzija jeste tračna brusilica koja koristi “beskonačne” brusne trake. Ipak, razlika je velika jer bez obzira na sistem hlađenja koji se upotrebi, zapadnjačka mašina u većoj ili manjoj meri ugreje čelik.
Rezultat korišćenja Kaiten Toishi kamena je bolja geometriji noža, lakši prodor kroz namirnice, superiornija oštrica koja ne samo da bolje seče, već i mnogo duže drži oštricu. Ovo su samo neki od razloga zašto profesionalci više vole baš japanske kuhinjske noževe.
Predhodni članak
Vrste japanskih čelika
