Japanska kultura
Zašto Japan zovu zemljom izlazećeg sunca?
Italijanski moreplovac Marko Polo je u 13. veku doneo u Evropu prve informacije o zemlji izlazećeg sunca. Iako se veruje da nikada nije posetio Japan, na jednom od svojih putovanja u južnu Kinu grupa moreplovaca mu je saopštila da se istočno nalazi zemlja u kojoj sunce prvo izlazi - Nippon. Ovaj naziv ima smisla za narod iz Kine, prema kojima je Japan pozicioniran u smeru odakle svako jutro ugledaju sunce.
Ipak, Japan se nije oduvek tako zvao. U 7. veku u Kinu je poslat pisani dokaz o suverenosti u kome se tadašnji vladar obraćao kineskim vlastima oslovljavajući Japan kao zemlju izlazećeg a Kinu zalazećeg sunca.
Vek nakon toga dotadašnje zvanično ime Yamato menja se u Nippon, a kasnijim prevođenjem dobija svoje svetski priznato ime Japan.
Planina Fuji
Za planinu Fuji se vežu mnogi mitovi i legende u Japanu.
Jedna od njih je da je planina dobila ime po boginji vatre zvanoj “Huchi” ili “Fuchi”. Sve do 1860-tih verovalo se da žene ne smeju da se penju na Fuji planinu, jer bi boginja bila ljubomorna na njihovo prisustvo.
Još jedna veoma poznata legenda o nastanku planine govori o drvoseči kojeg je probudila nesvakidašnja buka. Misleći da je u pitanju zemljotres izašao je iz svoje kuće, i umesto do tada ravnog polja ugledao je planinu.
Zadivljen misterioznim rađanjem planine nazvao je “Fuji - Jama” - planina koja nikad ne umire.
Kapija Torri
Jedna od stvari koja svakoga od nas aspcira na Japan, jesu njihove kapije.
“Torri” kako se zapravo zove, predstavlja prolaz gde čovek ulazi na sveto mesto.
Kapija izvorno sadrži dva valjkasta stuba sa dve grede lučnog oblika, manja ispod veće, i veruje se da je u Japanu stigla zajedno sa Budizmom koji se širio iz Indije.
Torri možete videti gotovo ispred svakog hrama ili sitonističkih svetilišta, a Japanci je koriste kako bi označili svako mesto koje smatraju svetim. To može biti planina, reka i neka bitna gradjevina, a Torii kapije se nalaze ispred svake grobnice u kojoj počivaju japanski carevi.
Sakura
Zašto je japancima toliko važan procvat trešnje? U japanskom jeziku izraz “sakura” označava veoma kratak ali važan period cvetanja trešnje, koji se povezuje sa bitnim trenutcima u životu japanaca, njihovom istorijom, kulturom i indentitetom.
Cvet trešnje se zadržava svega 7 dana, a zatim latice počinju da opadaju.
Jedna simbolika povezana je sa kratikim, ali veličanstvenim životom čuvenih samuraja, koji najčešće ne dožive poznu starost zbog prevremenog stradanja u borbama.
Pored mnogih festivala koji se organizuju u Sakura periodu godine, u Japanu su veoma popularne “hanami” - skupovi gde zvanice uživaju u posmatranju cvetova trešnje.
Svakako najjači utisak ostavljaju latice koje opadaju poslednjeg dana cvetanja stvarajući iluziju hiljada rozih pahuljica.
Ukoliko planirate posetu Japanu, cvetanje trešnje je u periodu od sredine marta do sredine maja, u zavisnosti od regije.
Maneki neko - mačka koja maše
Da bi nam pojava ova igračke bila jasnija, najpre moramo razumeti pokrete koje ona pravi. Naime, u Japanu pokret rukom unapred zatvorenih dlanova i skupljenih prstiju označava pozivanje nekoga ka sebi. S' toga maneki-neko poziva ka sebi i uz kombinaciju verovanja da mačke donose sreću, ova igračka dobila je slavu u mnogim sferama života.
Priču o maneki-neko prati nekoliko legendi, a jedna od njih pominje mačku koja je živela u Gōtoku-jihramu, u Tokiju. Kada je lokalni vladar lovio u blizini hrama primetio je mačku koja ga pomenutim pokretom poziva da uđe u hram. Vladar je odlučio da prati mačku, a tačno na mesto na kojem se predhodno nalazio udario je snažan grom. Ubeđen da mu je mačka spasila život, on ju je imenovao zaštitnikom hrama gde je od tada izuzetno poštovana. U ovom hramu se danas nalaze hiljade igrački i skulptura mačke u stilu maneki-neko koje privlače i očaravaju turiste iz celog sveta.
Maneki-neko se može videti u prodavnicama, restoranima i domaćinstvima širom Japana, a veruje se da mačka zlatne boje donosi poslovni prosperitet, plava sreću i sigurnost na putu, a ona roze boje sreću u ljubavi.
Još jedno verovanje je da ukoliko maneki-neko ima podignutu desnu šapu privlači novac i dobru poslovnu sreću, dok ona sa podignutom levom šapom privlači prijateljstva i nove mušterije.
Mi vas pozivamo da upoznate maneki-neko koja se nalazi u našoj radnji!
Gejše
Reč gejša u bukvalnom prevodu znači umetnica. Karakteriše ih poseban način odevanja, šminkanja i ponašanja, sve u svrhu što boljeg performansa. Gejše s' toga imaju istančan ukus za umetnost i kulturu komunikacije.
Izvorno prve gejše u Japanu su zapravo bili muškarci “hokan" - koje bi približno mogli opisati terminom "dvorska luda". Oni su bili zaduženi za zabavljanje visokih slojeva društva poput vladara i veleposednika. Ubrzo za njima pojavljuju se i gejše- žene koje svoj profesionalni život u potpunosti posvećuju ovoj umetnosti sve do trenutka kada odluče da se udaju i tada prestaju da se bave ovim poslom.
Vrhunac ovog zanimanja dostiže se krajem Edo perioda mira u Japanu, a danas postoji svega oko 600 registrovanih gejši od kojih se većina nalazi u gradovima Kjoto i Tokio.
Da bi postala gejša devojka najpre mora proći obuku. Obično se na ovaj korak odlučuju devojke sa 15 godina starosti i to odmah po završetku srednje škole, nakon čega proces obuke traje 5 godina. Tokom ovog perioda one se nazivaju "Maiko" i njihovo oblačenje, frizura i šminka se razlikuju od ostvarenih gejši. Tokom treninga maiko usavršava veštine komunikacije, pevanja, kaligrafije, služenja čaja i aranžiranja cveća i za svoj rad ne dobija novac već pozajmice, smeštaj, hranu i odeću. Ovo joj obezbeđuje ustanova u kojoj trenira a tek kada prođe obuku i postane gejša mora najpre vratiti zaduženja da bi mogla uzimati novac od svojih angažmana.
Nikako ne treba povezivati posao gejše sa prostitucijom! Gejše se bave isključivo umetnošću, a stereotipi ovog tipa nastali su tokom okupacije Japana od strane američke vojske nakon drugog svetskog rata.
Da bi danas unajmili gejšu za vašu zabavu potrebno je da imate pisanu preporuku od postojećih korisnika, a njihov angažman koštaće vas nekoliko stotina evra.
Ranije su gejše svoje usluge naplaćivale prema broju mirisnih štapića koje utroše tokom performansa a danas cenu obračunavaju na osnovu utrošenih sati.
Ko su zapravo bili samuraji?
Čuveno oružje koje potiče iz Japana.
Vrhunac upotrebe katane bio je za vreme kada su samuraji bili najviši društveni stalež. Katana je predstavljala ne samo statusni simbol, već je imala ritualnu upotrebu, a neretko su joj se prepisivale mitske moći.
Za izradu savršenih primeraka potrebni su meseci rada. Najpre kovač pravi sečivo i ostale delove poput drške, korica, dela koji odvaja sečivo i štiti ruke. Zatim katana odlazi kod sledećeg majstora koji ima zadatak da obradi i ispolira čelik, čime joj daje finalan izgled i savršenu oštrinu.
Često su ovo bili porodični poslovi gde se znanje nasleđivalo generacijama. Tehnika obrade čelika bila je prenošena sa majstora na šegrte, sa očeva na sinove i pravila su se poštovala. Nije bilo neobično da japanski carevi otkupe doživotne usluge majstora.
Ovi zanati bili su do te mere cenjeni da danas potomci majstora koji su odlučili da nastave tradiciju predstavlju zaštićeno nacionalno blago Japana.
Većina primeraka ovih sečiva je ukradena za vreme okupacije Japana. Nakon II svetskog rata od strane sile Ujedinjenih Nacija, proizvodnja katana bila je zabranjena, pa je većina veštih kovača primorana da proizvodi sečiva za kuhinjsku upotrebu. Ovo je bila prekretnica koja je dovela do današnje zaluđenosti za japanskim noževima u kuhinjama širom sveta.
Reč “samurai” se prevodi kao onaj koji služi. Čuveni samuraji bili su telohranitelji bogatih zamljoposednika koji su uspostavljali samovolju u odnosu na tadašnju vlast u Japanu.
Ipak poziv ovih ratnika bio je mnogo kompleksniji, a njihova čast vredela je mnogo više od njihovog života.
Njihov životni stil definisao je kodeks “puta ratnika” koji naglašava samodiscipliu, poslušnost i čast.
Koliko je čast bila bitna govori nam
čin samoubistva rezervisan za samuraje pod nazivom “seppuku”. Ukoliko bi čast samuraja bila ukaljana, on bi posebnim wakizashi bodežom probo svoj stomak, a zatim pokretima levo-desno izazvao obilno krvarenje koje dovodi do smrti.
Ovaj bolan ritual neretko je završavan odsecanjem glave samuraja kako bi se poštedeo muka.
Samuraj koji ne služi nikome ili je izgubio svog gospodara naziva se Ronin, i on je nastavljao svoj častan način života.
Samuraji su bili opremljeni oklopom i različitim bodežima, kopljima, lukom i strelom, a u kasnijem periodu i puškama. Ipak oružje koje je oslikavalo njihov status bila je katana.
Ovi čuveni ratnici bili su inspiracija mnogih filmova snimljenih o japanskoj kulturi.
Nakon što se pojavila potreba za modernom vojskom, samuraji su bili sve redji, ali su ipak ostavili neizbrisiv trag u istoriji Japana.
Ko su bile nindže?
U vremenu feudalnog Japana u periodu samuraja postojale su posebne organizacije koje su pružale uslugu nindži - špijuniranje, atentati, sabotiranje i drugi nečasni zadaci.
Mnogi ih smatraju ratnicima, ali nindže su nastale upravo iz potrebe obavljanja zadataka koje niti samuraji, niti obični vojnici nisu hteli da obave.
Oni su se od malih nogu obučavali da se neprimetno kreću po nemogućim terenima (ispod vode, po drveću, uz zidove i slično) kako bi obavili prljave zadatke nalogodavaca za određenu novčanu nadoknadu. Bili su izuzetno vešti sa oružjem, a pri sebi su nosili i do 10 različitih vrsta.
Samim obavljanjem nečasnih radnji poput ubijanja sa leđa, teovanja, silovanja i unakaživanja, nindže su imale status najnižeg sloja ljudi, bez trunke časti koji su i njihovi nalogodavci smatrali potrošnom robom.
Bonsai
Bonsai može biti bilo koje drvo ili biljka. Bonsai je tehnika kultivisanja biljaka, naročito cenjena u drevnoj “Feng Shui” umetnosti. Osoba koja uzgaja biljku koristi se različitim tehnikama poput obrezivanja, redukcije korena, vezivanja, presađivanja i zalivanja, kako bi stvorila minijaturnu verziju biljke koja može stati u sobu naglašavajući sve njene lepote.
Po verovanju, Bonsai drvo donosi radost svakome ko ga ugleda, jer njegova lepota izaziva oduševljenje. Zasađuje se u posebnim glaziranim keramičkim posudama, koje su same po sebi lepe.
Što je bonsai drvo starije, njegova vrednost je veća. Ovo je iz razloga što se bonsai drvetu svakodnevno mora posvećivati pažnja, a u nekim slučajevima osoba koja ga je posadila ne doživi da vidi svoje drvo u punom sjaju. U Japanu su često predmet nasleđivanja, ali je sve više mesta gde se mogu kupiti.
Na kraju dana najveća vrednost leži upravo u procesu uzgajanja, a ne samo posedovanja.
Anime
Anime predstavlja stil umetnosti kreiranja crtanih animacija koji potiče iz Japana.
Anime je reč izvedena od japanskog “animeshon” što znači animacija. Iako u japanskom anime označava bilo koju animaciju u svetu, za nas je anime baš ona animacija koja dolazi iz Japana.
Veruje se da datira iz 1907. godine i tada su se ručno crtale, a danas najveći broj njih pravi se pomoću kompijutera.
Anime priča često nastaje iz “mangi” - japanskih stripovi, sa kompleksnim radnjama i likovima. Kada manga dostigne određeni nivo popularnosti, pravi se anime verzija.
Za razliku od američkih i evropskih animacija, anime se više fokusira na predstavljanje karakternih osobina i ekspresija likova. Najviše pažnje se posvećuje animiranju lica, sa fokusom na oči kao ogledalo duše.
Kako bi anime bio što zanimljiviji često ima više glavih likova, a priča se razvija sa puno epizoda. Anime koji najduže traje zove se “Sazea-san” i ima preko 7500 epizoda. Najviše je zaradio “Spirted away”, priča od devojčici koja pokušava da spasi roditelje iz sveta duhova.
Japanska ceremonija ispijanja čaja
Ceremonija ispijanja čaja ima posebnu važnost u očima Japanaca. Ovaj ritual je izvorno bio rezervisan za najviše društvene klase u Japanu, a vremenom je postao omiljen kod svih umetničkih duša. Ceremonija podrazumeva posluživanje jednog obroka i dva služenja čajem, i traje gotovo 4 sata.
Čaj je u Japan stigao iz Južne Kine gde se vekovima koristio u medicinske svrhe. Najpre su listovi biljke čajevac bili samo sušeni, a danas je najpopularniji metod obrade branje mladih listova koji se zatim podpare, suše i melju pod pritiskom prirodnog kamena dok se ne dobije "matcha" - fini zeleni prah za pripremanje čaja koji se služi tokom ceremonije.
Organizacija ovog događaja podrazumeva veliko angažovanje domaćina. Na ceremoniju se poziva do 5 osoba sličnih interesovanja, najčešće je to neki vid umetnosti poput poezije ili slikarstva, a može biti i neka druga tema. Posebno aranžirane sobe za čaj bile su mesto pred kojim bi samuraji odlagali svoje oružje kako bi ceremoniji pristupili bez agresivnosti i sa jednakim razumevanjem za sve učesnike. Oni bi satima pričali o unapred definisanoj temi bez nesuglasica.
Koliko je ispijanje čaja bilo važno govori nam podatak da su najbolji samuraji kao valutu plaćanja za vršenje svojih usluga prihvatali keramičke posude za čaj.
Zanimljivo je da se u Japanu za osobu koja ne prihvata ni najsmešniju šalu kaže da joj "nedostaje čaja", a ona koja se preterano smeje da je "popila previše čaja".
Origami
Origami je jepanska umetnost savijanja papira. Počeci razvoja umetnosti savijanja papira u Japanu datiraju iz VII veka kada je tehnologija proizvodnje papira prvi put stigla iz Kine. Danas predstavlja jedan od omiljenih hobija kako za decu, tako i za odrasle.
Origami nema samo estetski element već doprinosi rešavanju matematickih problema, izradi skica za projektovanje kao i rehabilitaciji pacijenata koji pate od depresije i anksioznosti.
Većina oblika pravi se od jednog komada papira, a projekti mogu postati toliko komplikovani da su potrebni sati za izradu i veoma kompleksni potezi prilikom savijanja.
Ova umetnost otišla je toliko daleko da se širom sveta organizuju sajmovi, izložbe i takmičenja u origamiju. Koristeći ovu tehniku dizajnirani su solarni paneli na svemirskim stanicama koji se rascvetaju jednom kada letelica izadje iz zemljine orbite.
Na internetu je dostupno bezbroj smernica za savijanje papira, a možete započeti i sa najobičnijim A4 formatom belog papira. Ipak najbolji rezultati dobijaju se kada se koristi pravi origami papir koji je tvrđi i često bude u nekoj vedroj boji.
Predhodni članak
Japanska hrana
